Ove subote Amerika slavi Kolumbov dan. Ne znam šta je dotični radio na ovaj dan pre toliko godina, ali šta god da je bilo poslužilo je kao dobar razlog da sve veće robne kuće daju popuste na svoju robu, a potrošačka nacija dobije slobodne dane ne bi li olakšala svoje džepove.

Pridružio sam se hordama lovaca na popuste i tokom dana se našao u više radnji. U jednoj od njih postoji red za kabine i momak koji vas raspoređuje. Ono što je on dužan da kaže svakom od par hiljada kupaca je:

„Dobar dan, kako ste? Ovo je vaša kabina. Ako vam ustreba druga veličina, samo prebacite model preko vrata i donećemo vam drugi broj.“

Te 3 rečenice izlaze iz njegovih usta u jednom dahu, izvežbane do perfekcionizma i nezaustavljive. Scena koja je nastupila uključuje i jednu širu gospođu, zadovoljnog i veselog stava, koja je došetala do kabina i uletela u:

Momak: „Dobar dan, kako ste…“
Žena: „Odlično! Kako ste Vi?“
Momak: (2 sekunde obrade podatka, a onda uz uzdah) „Um… užurbano… i haotično. Ali biće bolje. Ovo je vaša kabina…“

Čovek revnosno radi svoj posao, ma koliko on bio banalan i dosadan. Bilo je uživanje videti ga nespremnog, sa prekinutom trakom i tih 5 sekundi koliko nije bio slika i prilika profesionalizma. Još uvek su ljudi :) .