Ako ikada budete šetali centrom Nimberga, videćete Nemačku koju svi zele da vide. Gotske crkve, popločane ulice i zgrade iz srednjeg veka. Blagi miris kobasica i tiha harmonika u pozadini, tek da Nemačka ne bude samo u očima nego u svim čulima podjednako.

Ako budete šetali bez cilja i preskočite skupe prodavnice koje se nižu dalje niz ulicu, doći ćete do Lorencove crkve. Zastanite i izgubite se. Tu negde ima jedan put koji, čisto da bi probrao publiku, ide uzbrdo u inat komforu. Na jedno 5 minuta hoda tim putem, sa leve strane naići ćete na Birtiju. Ime joj ne znam, i ne bih je primetio. Ne šljašti, nema veliki znak i ni po čemu se ne izdvaja od ostatka ulice.

Unutra je gužva. Nemačke mušterije uokvirene drvenarijom prostorije, prijatni žamor večernjeg ćeretanja i ljubazna kelnerica sa oskudnim engleskim. Ako je zamolite daće vam jedan od rezervisanih stolova. Birtija nije velika i nije jedna od onih Nemačkih podruma gde se može smestiti omanja armija pivopija.

E, ovde imate dve obaveze. Obećavam, neće biti teške. Prvo, naručite dimljeno pivo ili kako oni rekoše Rauchbier. Pazite – ima više vrsta. Naručite tamno pivo, sa jačom aromom. U čemu je caka? To je pivo sa ukusom šunke. Ma zaboravite na baljezgarije iz plastične ambalaže koje mešaju svakojake gluposti. Ovo prija, vredi i neće se pokajati ni alkoholičari ni oni skloniji blažim pićima.

Tu negde posle par gutljaja, kada se raskomotite, shvatićete šta ne čujete. Muziku. Za razliku od svih srpskih kafića, ovde ne postoji nikakav razglas i nikakav podijum. Samo žamor. Druga stvar je da, uprkos činjenici da se nalazite u maloj prostoriji koja je do vrha puna, vazduh je čist. Nema duvanskog dima ni zagušljivosti. Samo miris hrane, tek toliko da probudi apetit. Tu smo. Uzmite meni i tražite lokalne specijalitete. Opisaću vam tanjir. Pred vama je porcija sa 2 vrste kobasica, obe su svojstvene za Nimberg i okolinu. Jedne manje-više podsećaju na ćevape, spolja zapečene dok su unutra sočne, od sitno mlevenog mesa i sa malo majorana (prim. Spa) koji nekima nije bio po volji, dok je meni savršeno pasovao. Pored ovog dobijate kiseli kupus i salatu od krompira i senfa. Ne grešite dušu predrasudama, ovome nema loše strane. Povrh svega toga sa strane vam se nađe kriška crnog hleba i ren. Ništa specijalno, ništa što već niste jeli, ali odlično odmereno i izvrsno spremljeno. Nikakva gurmanska ekstravaganca, nego predivan sklop ambijenta, jela i pića koja su zaštitni znak Bavarske.

Ovaj post sam otkucao stomakom. :)