Ne tako poznata stvar o Nimbergu je da ima i takozvani Kvart crvenih fenjera (mada bi naziv „Kvart crvenih neonki“ bio prigodniji). Jesam li vam privukao pažnju?
Stacioniran u starom delu grada, na 200m od Backpacker-s hostela (ha! ni ovo nećete naći u brošurama) počinje ulica starog zanata. Ni u kom slučaju to nije zapušteni ili sumljivi deo grada. Naprotiv, nalazi se blizu centra. Situacija je bila sledeća – idete normalno ulicom, kada vas iz jednog prozora iznenadi par ženskih nogu. Ne dajte mašti na volju – devojke nisu ni gole ni ukočene u nekim sugestivnim pozama.
I da – kad kažem „devojke“ to zaista treba shvatiti u najširem mogućem smislu. Većinski, to su sredovečne žene, koje pre očekujem da vidim kako vode decu u vrtić nego da sede u korsetima u izlogu. Obično im se njihovih 40tak godina jasno oslikava na licu, i ne pokušavaju da to sakriju. Bio je malo veći procenat crnkinja, koje su opet bile sklonije gojaznosti (u čemu takođe ne vidim ništa privlačno, ali možda lokalci imaju drugačiji ukus). Još jedan prigodan naziv bi bio „ulica smorenih žena“, pošto su uglavnom dokono sedele gledajući u prazno ili zevajući.
Lično – pokušavao sam da zadržim pokersko lice. Znate ono – da ne pomisle da ih ismevam, a ni da sam mušterija. Verovatno već znaju da razberu kupce od znatiželjnih prolaznika, tako da sam se samo trudio da ih ne uvredim svojom pojavom. Da, pokušavao sam da ne uvredim prostitutke. Mada je to ovde legalno zanimanje i dalje ne mogu da zamislim dete u prvom razredu kako ustaje i kaže „kad porastem biću ku*va“. Zašto rade taj posao… heh, intervjui su i dalje van mog domašaja. Mada, verujem da bi tu bilo zanimljivih priča.
Ne, nisam saznao tarife, niti su me interesovale. Verovatno bi mogao da dobijem i fiskalni račun, hej, ipak je ovo Čuveni Zapad na koji svi hoće, a verujem da je i ovo zanimanje dobro plaćeno.
