Šta reći o Hitleru u srcu Nemačke? Pitanje nije retoričko, čak je vrlo realno u mojoj trenutnoj poziciji. Prekratiću muke i ponuditi očigledan odgovor – distancirati se od njega. Mislim da prošlost ima malo likova koje smo mogli tako jednoglasno da osudimo. Ostatku sveta je lako da se složi po tom pitanju, ali kako je živim Nemcima? Postoji trenutak kada u tramvaju ustupaš mesto ljubaznoj bakici i shvataš da je ona dovoljno stara da se seća cele euforije. Da li je bila šraf mašinerije rata? Ili možda okidač? Ha…

Ostajem zadivljen pričom o Nirnbergu-koji-je-postojao. Juče sam imao priliku da dobijem turu grada od strane jednog strasnog ljubitelja istorije. 3 sata šetanja po užem gradskom jezgu i nismo ni zagrebali priče, legende i predanja iz svih era, ali moj tumač je bio užasno okrutan. Kraj istorije Nirnberga počinje sa II svetskim ratom i Nacističkom partijom koja ga je odabrala za svoje središte. Glavna ideja je da je baš zbog ovog pretrpeo velika razaranja, kao znak odmazde. Druga priča, koju sam čuo od Nemaca je da je Nirnberg bio sekundarna meta bombardovanja Sweinfurta, tako da sve bombe koje nisu stigle do odredišta bačene na Nirnberg (po mapi, nisam 100% ubeđen u ovo tvrđenje). Kako god bilo, istina je da je Nirnberg, mesto koje su nekad posećivali i kraljevi bio sravljen do temelja. Onda sa tim očima pogledate predivne stare zgrade u gotskom stilu i pitate – ček, sve ovo je lažno ?!?!! Odgovor – yup. To su potpune replike grada koji je postojao.

Čak su gradili građevine na temeljima starih i koristili stari kamen (da ne kažem – šut). Sve zgrade su istih dimenzija kao i prethodne. Namena je naravno izmenjena (sumljam da su ranije dizali kule da odbrane prodavnicu T-Mobile operatera). Posle ovog, slika idilične Bavarije se srušila. Sad ne mogu da prođem centrom a da ne vidim grad od kartona koji je tu radi turističke atrakcije. Grad ima sve – stari bunar napravljen od… ostataka nekadašnjeg starog bunara. Novu Gradsku kuću napravljenu pored … stare, obnovljenje Gradske kuće. Pitam li se da li plaćaju golubove da seru orginalna srednjovekovna g…

Ironično, jedna od retkih zgrada koja je postojala i preživela je Doku-centar. Zgradu je orginalno počeo da gradi ni manje ni više nego sam Adolf. Ogromna, odvratna zgrada građena stilom koji se može opisati samo kao megalomanstvo. Veliko, kameno i bezdušno. Danas je to muzej II sv. rata. Pitam se šta će idući dekorator rešiti da napravi od nje. Obićiću je ovih dana, ako uzmognem prilike. Osećaj je kao pri odlasku na groblje – nelagodno moranje. Razlog je zato što mislim da vredi pamtiti i svetle i tamne strane istorije. A kako je biti deo tamne strane, Bavarci mi nisu odovorili. Kroz razgovor se par puta prvuklo, čak je izbačena i po koja šala, ali nervozno.

Juče smo pokušavali da se ubijemo. Danas se šalimo, pričamo i smejemo i iskreno sam ubeđen da su to dobri ljudi. Šta će točak istorije doneti sutra?