Političke radoznalosti

• I zašto ne voliš Albance?

Bio sam na pola zalogaja kada me je ovo pitanje saseklo. Molim? Gazdarica je mirno brisala kuhinju i dobacila mi to u maniru “ne jedeš brokoli?”. Hmm… Ne znam? Uzeli su nam deo države? Ajde de… Srbija je i onako na rasprodaji zadnjih par decenija, da ne sitničarim za parče zemlje manje-više. Ali ispada da ja ne volim ceo jedan narod. Pokušao sam malo da racionališem, da objasnim da sam iz dela zemlje koji Albance viđa samo na televiziji tamo posle večere, al’ slabe vajde.

• Je l’ zbog relgije?

(Moj sugovornik nije bio siguran koje smo religije uopšte) Dobro, oni su muslimani, mi smo pravoslavci (nisam ni pomišljao da objasnim moja lična verska uverenja, u tom trenutku sam pozvan da izigravam stereotip jednog naroda). Pa dobro, razlikuju se… Al’ cele nedelje se družim sa gomilom ljudi iz celog sveta, da su mi nacionalnost i vera kriterijum morao bi da im dajem kraću anketu pre svakog razgovora. Ajde, pristanem da budem Generički Balkanac, Obični Srpski Vo. Izdeklamujem ja onako stereotipe koje sam načuo o Albancima, onako, ala politički marketing. Objasnim da ja Albanca u životu nisam sreo, da nikad nisam bio na Kosovu, da su mnogi Srbi propatili zbog toga i.. na kraju krajeva – da je bolje pitanje zašto Albanci ne vole Srbe? Oni su ti koji su iz cele priče izašli sa parčetom zemlje.

Ne da mi đavo mira. Nije ona čula ni reči od onog što sam rekao. Okrenemo malo priču o Americi, složimo se da su oni veliki negativci na političkoj sceni, ali i dalje sam ja taj koji ugnjetava nekog. Perem suđe… Prebiramo po srpskim predsednicima. Tito još uvek ima čuvenje. To je onaj… a da… Milošević, baš i nije tako poznat. Tadi… šta? Pa kako da ti objasnim ko je šta radio ako ne znaš ni gde se nalazimo? Sve što znaš je da ja mrzim ceo jedan narod o kome takođe ne znaš ništa.

Provučem ja kroz zatišje razgovora – da li znate koliko je izbeglica došlo iz Hrvatske i Bosne? Da li je iko njih bombardovao zbog toga? Kako svi ispadnu pravedniji od nas? Pitanja su retorička, naravno. Odgovor ne znam ni ja, a kamoli sugovornik.

I kad ceo život izbegavaš politiku, ona te sačeka u trpezariji posle večere i prospe ti glupost u lice.